Donator: Centar Olof Palme
Period realizacije: oktobar 1999. - januar 2000.

Ovo je zajednicki projekat osam NVO iz Srbije poznat kao Saradnja za demokratski razvoj i lokalnu zajednicu sa ciljem da se odrede glavni problemi lokalne samouprave u osam gradova Srbije kao i da se sugerisu moguca resenja da bi se unapredio razvoj lokalne zajednice. Projekat je sadrzao 10 razgovora u obliku okruglih stolova o glavnim problemima lokalne samouprave. Ucesnici ovih razgovora su bili predstavnici svih partija, NVO, lokalnih medija i gradjana. Okrugli stolovi su odrzavani dva puta nedeljno. Neke od tema su: "Osnovni principi lokalne samouprave", "Problemi decentralizacije R.Srbije", "Diskusija o novom zakonu o lokalnoj samoupravi".

Iz projekta KAKVA NAM JE LOKALNA SAMOUPRAVA POTREBNA izdvojili smo novinske tekstove sa cetiri okrugla stola.

Kakva nam lokala samouprava treba
novembar 1999.

Na prvom okruglom stolu dato je osnovno odredjenje lokalne samouprave, njenih nadleznosti i integracija, a sam termin odrzavanja okruglog stola, koji se poklopio sa zasedanjem Republicke skupstine i predlogom Zakona o lokalnoj samoupravi, usmerio je razgovor na uporedni prikaz zakonskih akata. Govoreci o Zakonu o lokalnoj samoupravi i teritorijalnoj organizaciji, sekretar uzicke Skupstine, Mirjana Jankovic, rekla je da su nadleznosti opstina, u odnosu na raniji period, drasticno smanjena. Mnogi poslovi presli su na republicki nivo gde opstine nemaju nikakav uticaj, ali gradjani, po navici i inerciji, traze i dalje resenja od opstine. Takodje, u istim zgradama, takav je slucaj i u Uzicu, smestene su i opstinske i republicke ustanove i to povecava nedoumicu kod korisnika usluga. Primera radi, u zgradi uzicke opstine zajedno su smesteni i Opstinska uprava, Zlatiborski okrug, Republicka uprava javnih prihoda, Zavod za statistiku, Privredna komora...
Prema iskustvima i ponasanju gradjana i dalje je prisutno shvatanje da su inspekcije u domenu opstine, a od njih, jedino je komunalna i delom ekoloska i gradjevinska u nadleznosti opstine. Trzisna, sanitarna, veterinarska, zastite na radu su inspekcije koje pripadaju i koje su odgovorne resornim ministarstvima. U razgovoru su izneseni podaci o modelima lokalnih samouprava u drugim, razvijenim zemljama i uocljiv je veliki stepen samostalnosti i veceg broja prava koja su u rukama opstina, za razliku od naseg sistema gde su lokalne samouprave, prakticno, obespravljene i svedene na ulogu "podstanara u svojoj kuci". Naredni okrugli sto je upravo posvecen pitanjima vezanim za decentralizaciju i kvalitetnije zadovoljenje i artikulaciju potreba gradjana.

Decentralizacija lokalne samouprave
novembar 1999.

U radu okruglog stola ucestvovali su sekretar uzicke skupstine opstine Mirjana Jankovic, advokat Nenad Simovic i domacin Miroslav Filipovic. Govoreci o iskustvenim podacima o potrebama i interesima gradjana koji su osnova lokalne samouprave, Miroslav Filipovic je dao i podatke o funkcionisanju i organizaciji samouprave u svetu, u razvijenim sistemima. Primeri oblika koji se primenjuju u vecini zemalja, kako razvijenih, tako i onih u tranziciji, potvrdjuju da je decentralizovani oblik upravljanja taj koji se koristi jer on nudi bolja resenja. "Ne samo vecina zemalja, vec i vecina politickih snaga u nasoj zemlji zastupa decentralizaciju kao politicki model koji bi trebalo da se primenjuje"-rekao je Miroslav Filipovic i napravio paralelu sa novim zakonom.-"Ovim novim Zakonom o lokalnoj samoupravi, koji je tek objavljen i koji smo tek letimicno proucili, izvrsena je samo modifikacija. Jedine izmene izvrsene su u delu izbornog sistema i to da se preslo na vecinski sistem. Cista aritmetika nekih buducih izbornih rezultata po ovom sistemu pokazuje da se i sa samo jednom osminom glasova od birackog tela moze dobiti odbornicko mesto". Transfer fiksalne centralizacje je taj koji primenjuju zemlje u razvoju i u tranziciji i njegove posledice predstavljaju najbolju branu za korumpiranu vlast i daleko vecu pokretljivost realizacije potreba. Sekretar Mirjana Jankovic dodala je da je kod nas, teorijski, sistem finansiranja, preko budzeta, u nadleznosti opstina. "Medjutim, u svakom trenutku postoji limitiranje od strane Republike i od strane opstina ne postoji kontrola sredstva koja pripadaju budzetu, tako da se nasa kontrola svodi samo na sluzbu platnog prometa. Novac se koncentrise u Republici i to je kljucni problem. Njegovo kvalitetno regulisanje dovelo bi do znacajnog poboljsanja stanja u oblastima obrazovanja, kulture, sporta". "Decentralizacija bi trebalo da obuhvati sve tokove samouprave, ne samo fiksalne"-rekao je Nenad Simovic. "Kod opredeljenja za koncepte, osnovno pitanje je sta se dobija. Kod aktuelnog, centralizovanog sistema postoji maksimalna kontrola od strane jednog uskog kruga. Decentralizacijom dolazi do ostvarivanja sire kontrole nad kretanjima tokova novca od strane lokalne samouprave. A u nasem okruzenju ovakav koncept odgovara jedino vlasti jer bi joj se decentralizacijom oduzele poluge kojom vrsi regulaciju". I drugi podaci idu u prilog decentralizovanom modelu. Naime, centralizacija, izmedju ostalog, umnogome usporava i sprecava razvoj privrede, pa je u nasoj zemlji cak 26% radno sposobnog stanovnistva neuposleno, gde cak ne ulaze oni koji su na placenim odsustvima i minimalnim zaradama.

Polozaj i rad mesnih zajednica
decembar 1999.

Mesne zajednice i njihova uloga u sistemu lokalne samouprave bile su tema treceg po redu okruglog stola u okviru projekta "Kakva nam lokalna samouprava treba". U razgovoru su ucestvovali potpredsednik Skupstine opstine Djordje Mijuskovic i predsednici odbora mesnih zajednica "Centar" i "Krcagovo", Sladjana Sumanac i Milovan Ristanovic, a voditelj je bio Miroslav Filipovic. Uporedjivajuci zakonsko ustrojstvo mesne zajednice i njeno funkcionisanje, iskustva u modernim zemljama, kao i njihov kankretni rad ovde, osnovni problemi proisticu iz neadekvatne zakonske regulative. Ona je, naime, samo njihovo osnivanje postavila tako da se ne postuju geografske i teritorijalne granice cime je otezano ili cak onemoguceno kvalitetno artikulisanje interesa i potreba gradjana, zitelja mesnih zajednica. Upravo zbog samih gradjana i omogucavanja njihovih sto boljih uslova zivljenja, osnovna premisa kod odredjivanja jedne mesne zajednice moraju biti komunalne potrebe. Raniji zakon to nije uzimao u obzir i tako su stvarane situacije da zitelji jedne mesne zajednice imaju potpuno razlicite infrastrukturne potrebe sto njihovo razresavanje usporava ili onemogucava.

Obrazovanje i zdravstvo
decembar 1999.

Obrazovanje i zdravstvo bile su teme cetvrtog okruglog stola u okviru projekta "Kakva nam lokalna samouprava treba". U radu su, pored Miroslava Filipovica, ucestvovali i Dragana Djuric i dr Slobodan Simic govoreci o svojim i teorijskim iskustvima kod funkcionisanja prosvete i zdravstva. I u ovim oblastima sprovedena je jaka i cvrsta centralizacija koja je prakticno razvlastila opstine, svodeci ih na proste izvrsitelje. Stavise, u prosveti, opstine imaju jedino obaveze kod finansiranja materijalnih troskova osnovnih i srednjih skola na svojoj teritoriji, a kada je u pitanju formiranje i imenovanje skolskih odbora ili direktora, o tome se, bez ikakvih konsultacija sa samoupravom, odlucuje u ministarstvima. Zbog toga, u jednom tako vaznom segmentu, ne postoji institucionalni kanal saradnje opstine i skole, pa se brojne potrebe, koje proisticu iz specificnosti sredine, ne mogu definisati i resiti narocito kada je u pitanju oplemenjivanje nastave kroz programe koje nude nevladine organizacije na edukaciji prosvetnog kadra i ucenika. Velike mogucnosti nude nevladine organizacije i kako je Miroslav Filipovic rekao, za narednu godinu planira se organizovanje jednog sastanka na kome bi ucestvovali predstavnici organizacija i skola kako bi se maksimalno iskoristile realne mogucnosti. Potpuna centralizacija je izvrsena i sa zdravstvenim ustanovama, ali kako je rekao dr Simic centralizacija, sama po sebi, ne predstavlja los model. Ona dovodi do toga da se na jednom mestu kontrolisu i prihodi i rashodi sto je ekonomski mnogo delotvornije i smanjuje tehnicke troskove. Ali, model centralizacije kod nas nije nastao i nema za osnovu racionalizaciju troskova vec je za njega primarna prosta kontrola.